Компаниялар
БарчасиКатегориялар
Эълонлар

Broiler go'shti 2.0–3.0 kg

Бройлер гўшти

Антибиотиклар

Bugʻdoy 8 tonna qopli

Avtomat suv to'ldirish tizimi

Иситиш ускуналари (Пушка)

Гофра (Paad Cooling) 150x60x15

Broyler jujalari fevral chiqishlari

Бройлер учун комбикормлар

Makka joxori 25 tona

Макка дон 100 тунна

Гофра панель размер 2м 0.60см 0.15см

Гофра панель размер 1.5х0.60х15см

Вентилятор 600х600

Eskirgan tovuq va razdelka mahsulotlari

Гофра (Paad Cooling) 200x60x15

Иситиш ускуналари

Вентилятор 1000х1000

Вентилятор 1380х1380

Озиқлагичлар (кормушка)
Мақолалар ва янгиликлар
Барчаси
O‘zbekiston parrandachilik sanoatida inqilob: AQSHning "Aviagen" kompaniyasi $40 millionlik klaster barpo etadi
O‘zbekiston parrandachilik sanoatida inqilob: AQSHning "Aviagen" kompaniyasi $40 millionlik klaster barpo etadi O‘zbekiston parrandachilik sohasi xalqaro investitsiyalar markaziga aylanmoqda. Dunyoning eng yirik seleksiya kompaniyalaridan biri — Amerikaning Aviagen Broiler Breeding Group korxonasi yurtimizda qiymati 40 million AQSH dollariga teng bo‘lgan zamonaviy parrandachilik klasterini tashkil etadi. Bu loyiha nega muhim? Aviagen — dunyodagi eng mashhur "Ross 308", "Arbor Acres" va "Indian River" kabi broyler zotlarining egasi hisoblanadi. Mazkur loyihaning ishga tushishi O‘zbekiston uchun bir qator strategik ustunliklarni taqdim etadi: Mahalliy genofond: Endilikda yuqori mahsuldor jo‘jalar va inkubatsiya tuxumlari uzoq xorijdan emas, balki o‘zimizda yetishtiriladi. Bu logistika xarajatlarini kamaytiradi. Sifat nazorati: Amerika texnologiyalari va seleksiya standartlari asosida parrandalar kasalliklarga chidamli va tez o‘suvchan bo‘ladi. Eksport salohiyati: Klaster nafaqat ichki bozorni ta’minlaydi, balki Markaziy Osiyo mintaqasiga sifatli mahsulot yetkazib beruvchi xabga aylanadi. Soha mutaxassislari uchun imkoniyatlar 40 million dollarlik investitsiya zamonaviy ferma komplekslari, yuqori texnologiyali inkubatorlar va ozuqa sexlarini o‘z ichiga oladi. Bu esa o‘z navbatida: Parrandachilikda ozuqa va vitaminlar sarfini optimallashtirish; Yangi ish o‘rinlari yaratish; Sohaga raqamli texnologiyalarni olib kirish demakdir. Eslatib o‘tamiz: O‘zbekistonda parrandachilikni rivojlantirish bo‘yicha davlat darajasida berilayotgan imtiyozlar va mana shunday yirik investitsiyalar sohaning rentabelligini bir necha barobar oshirishga xizmat qiladi.

Парранда саломатлиги ва саноат парранда ишлаб чиқариш самарадорлиги
Ҳурматли мижозлар ва ҳамкорлар! 📆Сизни 24 феврал 2026, 14:30 дан 17:00 гача онлайн вебинаримизга таклиф қиламиз. 📝Вебинар мавзуси: «Парранда саломатлиги ва саноат парранда ишлаб чиқариш самарадорлиги: касалликларни олдини олиш, парвариш ва озиқлантиришнинг замонавий стратегиялари». ⚡️Вебинарда паррандачилик соҳасидаги етакчи мутахассислар маърузалар ўтказишади.

IGC Дон ва соя бозори шарҳи (Февраль, 2026 й.) Халқаро ғалла кенгашининг (IGC) 2026 йил февраль ойидаги ҳисоботига кўра, қуйидаги асосий жиҳатлар ажралиб туради:
🌾 IGC Дон ва соя бозори шарҳи (Февраль, 2026 й.) Халқаро ғалла кенгашининг (IGC) 2026 йил февраль ойидаги ҳисоботига кўра, қуйидаги асосий жиҳатлар ажралиб туради: 🌾 Умумий дон ишлаб чиқариш (Буғдой ва ем-хашак) 2025/26 мавсуми: Жаҳон бўйича дон етиштириш прогнози арпа бўйича кўрсаткичлар қайта кўриб чиқилгани сабабли 2460 млн тоннагача бироз пасайтирилди. Шундай бўлса-да, бу ўтган йилги даражадан 6% га юқори ва тарихий рекорд ҳисобланади. Якуний захиралар йил давомида 45 млн тоннага ўсиши кутилмоқда. 2026/27 истиқболлари: Жаҳон буғдой захираларининг қисқариши кутилмоқда. Дастлабки прогнозлар жаҳон истеъмолининг ўсиши фонида буғдой ва маккажўхори ҳосилининг камайишидан далолат бермоқда. 🌱 Соя бозори Жорий ҳолат: 2025/26 йилда жаҳон соя ишлаб чиқариш ҳажми ўтган йилги энг юқори кўрсаткичдан бироз пастроқ бўлади. Бразилиядаги юқори кўрсаткичлар АҚШ ва Аргентинадаги ҳосилнинг камайиши билан фарқ қилади. Истеъмол янги чўққига чиқади (+3%). 2026/27 учун прогноз: Етакчи экспортёрларнинг фаоллиги туфайли экин майдонларининг 2% га тикланиши кутилмоқда. 🍚 Гуруч бозори Ишлаб чиқариш рекорд даражадаги — 543 млн тонна миқдорида қолмоқда. Саҳрои Кабирдан жанубдаги Африка мамлакатлари ва Жанубий Осиёда озиқ-овқатга бўлган талаб жадал ўсиб бормоқда. 2026 йилда жаҳон савдо ҳажми 60 млн тонна (+2%) даражасида бўлиши прогноз қилинмоқда. 📈 IGC нархлар индекси (GOI) 2025 йил охирида нархлар барқарорлашганидан сўнг, дон ва мойли экинлар индекси 4% га мустаҳкамланди. Энг кескин ўсиш соя субиндексида кузатилди — 8%. Бу асосан АҚШ ва Аргентинадаги котировкаларнинг ишончли ўсиши билан боғлиқ.

Кунгабоқар мойи нархлари кўп йиллик энг юқори кўрсаткичлардан пасайди
Кунгабоқар мойи нархлари кўп йиллик энг юқори кўрсаткичлардан пасайди Кунгабоқар мойи фючерслари бир тонна учун 1515 долларгача тушди. Бу 6 февраль куни эришилган уч йиллик энг юқори кўрсаткичлардан чекиниш демакдир. Бунга Жанубий Америкадан етказиб бериш ҳажмининг кенгайиши ва мавсумий талабнинг сусайиши сабаб бўлди, бу эса жаҳон ўсимлик мойлари бозоридаги аввалги тангликни юмшатди. Аргентинадан етказиб бериш жадаллашмоқда. Буни Болгария қайта ишлаш корхоналари март ойида етказиб бериш шарти билан рақобатбардош нархда қарийб 400 000 тонна кунгабоқар сотиб олгани ҳам тасдиқлайди. Шунингдек, Бразилияда соянинг рекорд даражадаги ҳосили маҳаллий соя мойи таклифини ошириб, харидорлар учун арзонроқ ўринбосарлар танловини кенгайтирди. Шу билан бирга, пальма мойи фючерслари ҳам пасайди. Бу пальма мойининг Ҳиндистон каби йирик харидорлар учун энг арзон вариант сифатидаги мавқеини сақлаб қолди ва бозордаги улуш учун рақобатни кучайтирди. Талаб ҳам камайди, чунки Осиёда Ой тақвими бўйича Янги йил байрамлари харидлар ҳажмини қисқартирди. Февраль ойининг биринчи ярмида Малайзия пальма мойи экспорти 11% дан 15% гача тушиб кетди. Яқинлашиб келаётган Рамазон ойи эса Яқин Шарқ мамлакатларидан импорт ҳажмини янада камайтириши эҳтимолдан холи эмас.

AgroWorld Uzbekistan: Qishloq xo‘jaligida kelajak texnologiyalari namoyishi
AgroWorld Uzbekistan: Qishloq xo‘jaligida kelajak texnologiyalari namoyishi O‘zbekiston iqtisodiyotining tayanch ustunlaridan biri bo‘lgan agrosanoat majmuasi yangi davrga qadam qo‘ymoqda. Joriy yilning 25, 26 va 27-mart kunlari sohaning eng intizorlik bilan kutilgan voqeasi — AgroWorld Uzbekistan xalqaro ko‘rgazmasi bo‘lib o‘tadi. Bu shunchaki tadbir emas, balki zamonaviy agrar biznesning yuragi uradigan maydonidir. Innovatsiyalar markazida nimalar bor? Ko‘rgazma ishtirokchilari qishloq xo‘jaligining barcha zanjirlarini qamrab olgan yetakchi korxona va tashkilotlardir. Tashrif buyuruvchilar quyidagi yo‘nalishlar bo‘yicha eng so‘nggi yutuqlar bilan tanishishlari mumkin: • Texnika va mexanizatsiya: Zamonaviy traktorlar, kombaynlar va aqlli ehtiyot qismlar. • Chorvachilik va parrandachilik: Naslchilik ishi, ozuqa bazasini mustahkamlash va parvarishlashning avtomatlashtirilgan tizimlari. • O‘simlikchilik va veterinariya: Hosildorlikni oshiruvchi innovatsion o‘g‘itlar, himoya vositalari va hayvonlar salomatligi uchun sifatli preparatlar. • Logistika va saqlash: Mahsulotlarni nobud qilmasdan qayta ishlash, tashish va uzoq muddat saqlash imkonini beruvchi texnologiyalar. Nima uchun ushbu ko‘rgazmaga borish shart? AgroWorld Uzbekistan — bu nafaqat texnika tomoshasining joyi, balki katta biznes imkoniyatlari demakdir. Ko‘rgazma doirasida: 1. To‘g‘ridan-to‘g‘ri muloqot: Mahalliy va xorijiy ishlab chiqaruvchilar bilan vositachilarsiz shartnomalar tuzish; 2. Tajriba almashish: Dunyo bo‘ylab qo‘llanilayotgan "Aqlli dehqonchilik" (Smart Farming) uslublarini o‘rganish; 3. Yangi bozorlar: Eksport va import imkoniyatlarini kengaytirish uchun yangi hamkorlar topish imkoniyati mavjud. Eslatib o‘tamiz: Qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini qayta ishlash va saqlash texnologiyalari bugungi kunda sohadagi eng daromadli yo‘nalishlardan biri hisoblanadi. Tadbir tafsilotlari: • Sana: 25, 26, 27-mart • Asosiy e'tibor: Samaradorlikni oshirish va resurslarni tejash. Agrosanoat olamidagi eng so‘nggi tendensiyalardan ortda qolmaslik va biznesingizni yangi bosqichga olib chiqish uchun AgroWorld Uzbekistan’ga tashrif buyuring!

Ўзбекистонда сунъий гўшт борми?
Ўзбекистонда сунъий гўшт борми? СУНЪИЙ ГЎШТ: КЕЛАЖАК ТАОМИМИ ЁКИ ТАБИАТГА ЗИД ТЕХНОЛОГИЯ? Дунё аҳолиси кўпайиб, озиқ-овқатга бўлган талаб ошгани сайин, олимлар анъанавий чорвачиликка муқобил йўлларни изламоқдалар. Бу борадаги энг шов-шувли кашфиёт — культивация қилинган (сунъий) гўшт бўлди. Сунъий гўшт ўзи нима? Бу ўсимликдан тайёрланган (вегетариан) котлет эмас. Бу — ҳайвоннинг тирик ҳужайрасидан лаборатория шароитида етиштирилган ҳақиқий гўшт. Жараён: Ҳайвондан (масалан, товуқ ёки сигирдан) кичик бир ҳужайра намунаси олинади. Ўсиш: Ушбу ҳужайра махсус биореакторларга жойлаштирилади ва у ерда оқсил, витамин ҳамда минераллар билан озиқлантирилиб, гўшт тўқимаси ҳосил қилинади. Натижа: Бир неча ҳафта ичида ҳайвонни сўймасдан туриб, тоза гўшт олинади. Нима учун бу технология ривожланмоқда? Экология: Чорвачилик дунёдаги иссиқхона газларининг катта қисмини ажратади. Лаборатория гўшти эса табиатга зарарни камайтиради. Инсонпарварлик: Гўшт олиш учун миллионлаб ҳайвонларни сўйишга ҳожат қолмайди. Хавфсизлик: Бундай гўштда антибиотиклар, турли касалликлар ёки ташқи муҳит ифлосланиши хавфи бўлмайди. Ўзбекистонда сунъий гўшт борми? Кўпчиликни қизиқтирган савол: Ўзбекистон бозорида сунъий гўшт сотиляптими? [!IMPORTANT] Йўқ, ҳозирги кунда Ўзбекистонда сунъий (лабораторияда етиштирилган) гўшт сотувда мавжуд эмас. Бунинг бир неча сабаблари бор: Нарх: Сунъий гўшт ишлаб чиқариш ҳали жуда қиммат. Масалан, илк сунъий бургер 300 000 доллардан қимматроққа тушган. Ҳозир нархлар тушган бўлса-да, у ҳали ҳам оддий гўштдан анча қиммат. Ҳуқуқий ва шаръий масалалар: Сунъий гўштнинг «Ҳалол» стандартига мувофиқлиги бўйича ислом оламида ҳали ягона тўхтамга келинмаган. Шунингдек, Ўзбекистон қонунчилигида бундай маҳсулотларни сертификатлаш механизми ҳозирча йўқ. Анъаналар: Халқимиз табиий ва тоза гўштни афзал кўради. Дунёда ҳолат қандай? Ҳозирча дунёнинг фақат саноқли давлатларида (Сингапур, АҚШ ва Исроил) сунъий товуқ гўштини сотиш ва ресторанларда ишлатишга расман рухсат берилган. Хулоса Сунъий гўшт — технология соҳасидаги катта қадам, аммо Ўзбекистон каби чорвачилик анъаналари кучли бўлган давлатларда яқин йиллар ичида у анъанавий гўштнинг ўрнини боса олмайди. Биз учун табиий, яйловда боқилган чорва моллари ва парранда гўшти асосий озуқа манбаи бўлиб қолаверади. 📢 Паррандачилик ва чорвачилик соҳасидаги энг ҳақиқий ва табиий маҳсулотларни Broyler.uz сайтидан топишингиз мумкин! Сиз сунъий гўштнинг таъмини татиб кўришга рози бўлармидингиз?

Broyler jo‘jalarini boqishda eng ko‘p yo‘l qo‘yiladigan 5 ta xato
Broyler jo‘jalarini boqishda eng ko‘p yo‘l qo‘yiladigan 5 ta xato Broyler yetishtirish — bu shunchaki tovuq boqish emas, bu yuqori texnologiyali jarayon. Ko‘pchilik yangi boshlagan tadbirkorlar broyler jo‘jalarini oddiy qishloq tovuqlari kabi parvarishlab, kutilgan natijaga erisha olmaydilar. Natijada vazn kamligi, kasallanish va kutilmagan talofatlar yuzaga keladi. Bugun biz broyler boqishda eng ko‘p uchraydigan 5 ta asosiy xatoni tahlil qilamiz. 1. Harorat rejimiga e’tiborsizlik Broyler jo‘jasi hayotining dastlabki 10 kuni — uning kelajakdagi vazni uchun poydevordir. Eng katta xato — xonani yetarli darajada isitmaslik. Xato: Jo‘jalarni olib kelishdan oldin xonani isitmaslik yoki haroratni 25-27°C atrofida ushlash. Oqibat: Jo‘jalar sovuqdan bir-birining ustiga to‘planadi, natijada eng pastdagilari ezilib o‘ladi. Tirik qolganlari esa bor energiyasini o‘sishga emas, isinishga sarflaydi. To‘g‘ri yechim: Birinchi haftada harorat 32-34°C bo‘lishi shart. Har hafta haroratni 2 darajadan pasaytirib borish lozim. 2. Noto‘g‘ri ozuqa: "Faqat bug‘doy bilan boqish" Ko‘pchilik "tabiiy bo‘ladi" deb jo‘jalarga faqat maydalangan bug‘doy yoki makkajo‘xori beradi. Bu go‘sht yo‘nalishidagi qush uchun eng katta xatodir. Xato: Protein va aminokislotalarga boy bo‘lmagan bir xil turdagi don berish. Oqibat: Broyler 45 kunda 2.5-3 kg vazn olish o‘rniga, 1 kg ham chiqmaydi. Skelet zaif bo‘ladi, qush oyoqqa tura olmay qoladi. To‘g‘ri yechim: Maxsus Pre-start, Start, Grouer va Finish omuxta yemlaridan foydalanish. Tarkibda albatta soya shroti, baliq uni va vitaminlar bo‘lishi shart. 3. Zichlik: "Joyga sig‘magan baraka..." Kichikroq katak yoki xonaga iloji boricha ko‘p jo‘ja sig‘dirishga urinish iqtisodiy zarar keltiradi. Xato: 1 kvadrat metr maydonga 20-25 tadan ortiq katta yoshdagi broylerni saqlash. Oqibat: Havoda ammiak gazi ko‘payadi, qushlar bir-birini cho‘qiydi (kannibalizm), namlik ortib ketadi va kasallik tez tarqaladi. To‘g‘ri yechim: So‘yim oldidan 1 kvadrat metrda 30-35 kg tirik vazndan oshmaslik kerak. Bu o‘rtacha 10-12 ta katta qush degani. 4. Ventilyatsiyaning yo‘qligi "Jo‘jalarga sovuq tegadi" deb hamma tirqishlarni berkitib tashlash — ularni bo‘g‘ib o‘ldirish bilan barobar. Xato: Xonadagi dimlik va ammiak hidiga e’tibor bermaslik. Oqibat: Qushlarda asssit (qoringa suv to‘planishi), ko‘z kasalliklari va nafas yo‘li infeksiyalari paydo bo‘ladi. To‘g‘ri yechim: Xonada doimiy toza havo aylanib turishi kerak, lekin pol sathida skvoznyak (yelvizak) bo‘lmasligiga e’tibor bering. 5. Suv tozaligi va sifati Broyler ozuqadan ko‘ra ko‘proq suv ichadi. Agar suv idishlari iflos bo‘lsa, hech qanday vaksina yordam bermaydi. Xato: Suv idishlarini (poilka) kuniga kamida bir marta yuvmaslik. Oqibat: Ichketar (diareya), koksidioz va salmonellyoz kabi xavfli kasalliklar tarqaladi. To‘g‘ri yechim: Suv doimo toza va xona haroratida bo‘lishi kerak. Vaktsinatsiya va vitaminlarni suv orqali berishda idishlarning tozaligi 100% ta’minlanishi lozim.

СОЯ ШРОТИГА ЭҲТИЁЖ ҚАЧОН ТУГАЙДИ?
СОЯ ШРОТИГА ЭҲТИЁЖ ҚАЧОН ТУГАЙДИ? Бу савол бугунги кунда нафақат Ўзбекистон, балки бутун дунё паррандачилари ва чорвадорларини ўйлантирмоқда. Соя шротига бўлган эҳтиёж яқин келажакда йўқоладими ёки аксинча? ЕМ МАҲСУЛОТЛАРИДАГИ ИНҚИЛОБ: ҲАШАРОТЛАР СОЯ ВА БАЛИҚ УНИНИНГ ЎРНИНИ БОСАДИМИ? Дунё бўйлаб чорвачилик ва паррандачиликда озуқа таннархининг ошиши олимларни арзон ва сифатли оқсил манбаларини излашга мажбур қилмоқда. Бугунги кунда энг истиқболли ечим сифатида ҳашаротлардан олинган протеин тан олинмоқда. 1. Нега айнан ҳашаротлар? Анъанавий протеин манбалари (соя шроти ва балиқ уни) борган сари қимматлашмоқда ва экологик муаммоларни келтириб чиқармоқда. Ҳашаротлар эса қуйидаги устунликларга эга: Юқори протеин: Ҳашаротлар таркибидаги қуруқ оқсил миқдори 50% дан 70% гача етади. Тез кўпайиш: Ҳашаротлар жуда тез ўсади ва кўпайиши учун минимал майдон талаб қилади. Чиқиндисиз технология: Улар қишлоқ хўжалиги чиқиндиларини истеъмол қилиб, уларни қимматбаҳо оқсилга айлантиради. 2. "Қора солдат" пашшаси (Black Soldier Fly) – Соҳа етакчиси Ҳозирда саноат миқёсида энг кўп етиштирилаётган ҳашарот бу — Қора солдат (Hermetia illucens) пашшасидир. Унинг личинкалари жуда тўйимли бўлиб, таркибида аминокислоталар, ёғлар ва кальций миқдори юқори. Бу личинкалардан олинган ун (мука) паррандалар ва балиқлар учун идеал озуқа ҳисобланади. 3. Паррандачиликда қўлланилиши ва самараси Тадқиқотлар шуни кўрсатадики, ем таркибига ҳашарот протеинини қўшиш қуйидаги натижаларни беради: Иммунитетнинг ошиши: Ҳашаротлар таркибидаги лаурин кислотаси табиий антибиотик вазифасини ўтайди. Тез етилиш: Жўжаларнинг вазн йиғиши анъанавий емга қараганда 10-15% га тезлашиши мумкин. Табиий таъм: Бундай озуқа билан боқилган товуқларнинг гўшти ва тухуми табиий шароитда боқилган паррандаларникига яқин бўлади. 4. Экологик ва иқтисодий жиҳатлар 1 тонна соя етиштириш учун гектарлаб ер ва минглаб литр сув керак бўлса, 1 тонна ҳашарот протеинини бир неча квадрат метрлик вертикал фермаларда етиштириш мумкин. Бу эса таннархни келажакда соядан ҳам арзонроқ бўлишини таъминлайди. 5. Ўзбекистондаги ҳолат Ҳозирча Ўзбекистонда бу соҳа янги бўлса-да, айрим инновацион тадбиркорлар томонидан "Қора солдат" личинкаларини етиштириш бўйича тажрибалар бошланган. Бу келажакда импорт қилинадиган соя шротига бўлган қарамликни камайтиришга хизмат қилади. Хулоса Ҳашаротлардан олинган протеин — бу шунчаки янгилик эмас, балки паррандачилик ва балиқчиликни янги босқичга олиб чиқувчи технологик ечимдир. Тежамкор ва экологик тоза бу маҳсулот яқин йилларда ем бозорининг ажралмас қисмига айланади. 📢 Замонавий паррандачилик технологиялари ва ем маҳсулотлари ҳақидаги энг сара маълумотларни Broyler.uz билан кузатиб боринг! Сиз ўз хўжалигингизда ҳашаротлардан олинган озуқани синаб кўришга тайёрмисиз?


